11. jun 2008, Beogradski plesni centar
Čvor

Predstava ČVOR je dobila naziv po samoj reči koja ima ambivalentnu simboliku: sputava ali i sjedinjuje. Predstavlja kontinuitet, vezu, zavet, kariku, usud i neizbežnost. Odvezivanje predstavlja slobodu, spasenje i rešenje problema. Čvor se može zavezati, pritegnuti, zavezati da ne može da se odveže, lako odvezati…sve su to načini kako nastaju igračke celine u otvorenom procesu rada. Ideja o simbolici čvora, ambivalentnosti, orjentisao nas je prema aktuelnim problemima života.

Nela Antonovic

Mimart

 

P E R F O R M A N S I

Performans preispituje umetnost.

Telo je glavni subjekt u performansu. Svako telo je samo po sebi pozorište: «samo telo je prizor i pozornica»,  kaže Leman. Polazeći od činjenica da je telo kulturalno kodirano i da je telo biološki trošno, performans pruža mogućnost da se razmatra habitus, ritam kretanja, gestikulacijski i mimički izraz, i aura glasa. Telo šalje signale kroz rituale koji su važni za suštinu kreativnog istraživanja, a taj humani signalizam je važan za planetarnu teoriju vezanu za humanost umetnika.

Multimedijalni performansi, koji imaju haiku formu, postaju renesansni metod umetničkog izražavanja početkom 21. veka.  Svojim telom i humanim signalizmom performeri preispituju i sadržaj i formu. Umetnost performansa pružila je mogućnost korekcije, pokušaj vračanja tela u život, artikulacijom tela prema ne–normiranom i povratila humanost umetnik