11. jun 2008, Beogradski plesni centar
Čvor

Predstava ČVOR je dobila naziv po samoj reči koja ima ambivalentnu simboliku: sputava ali i sjedinjuje. Predstavlja kontinuitet, vezu, zavet, kariku, usud i neizbežnost. Odvezivanje predstavlja slobodu, spasenje i rešenje problema. Čvor se može zavezati, pritegnuti, zavezati da ne može da se odveže, lako odvezati…sve su to načini kako nastaju igračke celine u otvorenom procesu rada. Ideja o simbolici čvora, ambivalentnosti, orjentisao nas je prema aktuelnim problemima života.

 

P R E D S T A V E

Kao što astronomi tragaju za novim planetama i životu na njima, nadajući se, tako MIMART traga za novim komunikacijskim kodovima u pozorištu. Realno, mala je verovatnoća da će se nešto desiti po prvi put na sceni: nova tehnika igre,  neki tehnički rekvizit, posebna gluma, inovacija u bilo kom od segmenata pozorišnog izraza. Tragači novih planeta, tragači istorijskog blaga, tragači novog u teatru, svi oni imaju opsesivnu nadu da će nešto pronaći, da će se nešto stvarno dogoditi. Tragajući za novim komunikacijskim umetničkim kodovima stvaramo autentični pozorišni vokabular igre. Komunikacija nije nadrealna težnja, već jednostavna nužnost u umetnosti.

Pozorišna laboratorija nastaje kao kreativna pobuna u pozorištu, koja nema za cilj samo umetnički i estetski cilj, nego treba da izazove raspravu uopšte o teatru ili umetnosti. Preko dvadeset godina Nela Antonović sa umetnicima iz raznih oblasti istražuje fenomene, izbegavajući reči na sceni, stvarajući simbolične strukture igre fantazmi. Reči obuzimaju um samo u jednom smeru. A kosmos beži na sve strane. “Najviši paradoks svakog mišljenja jeste pokušaj da se otkrije nešto što se ne može misliti“ kaže Krejkegor. Simbolički jezik jedini je put do kolektivnog nesvesnog, ali on ostavlja ogroman prostor za greške. Greške su ponekad važne. Kroz posvećeno istraživanje nepoznatog, autodramaturgijom tela i otvoren proces nastaju predstave Teatra MIMART uz rizik