" SUSRET ROMEA I JULIJE"
premijera BELEFa: 16.07.2004., premijera-plato sa fontanom ispred Hajata, 17.07.2004., repriza-plato ispred KCGB
“U svom središtu tragedija ima motiv ljubavi, koji je u sva vremena i svim delovima sveta blizak srcu ljudi” kaže Veselin Kostić.
Kroz istoriju od poema Artura Bruka i drame Šekspira, preko opere Vinćenca Belinija i Gunoa, do baleta Čajkovskog i Prokofjeva, tragična priča o dvoje nesrećnih ljubavnika “Romeo i Julija” bila je inspiracija mnogim umetnicima. Šekspir kroz tragediju prikazuje tužnu posledicu nesloge njihovih porodica i sudbina. Afirmacija pozitivnih strana ove priče uzdigla je ljubav do legende.
foto: Lidija Antonović
Romeo i Julija nisu statični, nego se razvijaju pod pritiskom spoljašnjih okolnosti i svojih preživljavanja, i potpuno su drugačiji na kraju u odnosu na početni susret. Ova pokretljivost likova dovodi u vezu sa pokretljivosti tela, ali ne sa aspekta igre već govora tela.
Romeo i Julija je drama u kojoj je problem postavljen u nerešenoj formi a to je zgodan način da se retrospektivnom događaja prerežiraju i promene događaji kroz vreme. Rad na abreakciji dogadjaja je vanvremenski susret dvoje mladih, kroz tanatos i eros.
“Susret Romea i Julije” je abreakcija tragičnog događaja, namerno oživljanje potisnutog događaja ove legende. Renesansna svest u drami, ovde dobija drugi oblik okretanja prema humanim principima vraćajući priču retroaktivno na početak - na susret - na trenutak - na pogled - na ljubav. Završnica ovog projekta je maskembal, ljubav, kao rekonstrukcija optimizma koji nedostaje ovde i sada.
Autor projekta: Nela Antonović
Učestvuju: Ivana Koraksić i Arion Asllani, kao Julija i Romeo
Ivana Joksimović, Aleksandar Lekić, Nikola Vranić, Maja Maksimović,
Lidija Antonović i članovi mlade grupe Pogon MIMART
Izbor muzike: Dušan Rodić
Kostim: Anđelija Marković, nagrada ULUPUSa za 2004. za kostim , “Susret Romea i Julije”
Produkcija: BELEF, Milena Stojičević
Gostovanja: 18.07.2004. gostovanje Mionica, «Mišićevi dani»
19.07.2004. Gardoš tvrđava, Zemun
24.08.2004. Svečano otvaranje festivala «Letni Letna», Prag
13.05.2006. TEATARFEST 09, Sarajevo
Press: “ Šekspir bez reči”, 19.07.2004., “VEČERNJE NOVOSTI”
“U autorskom viđenju Nele Antonović poznata tragedija predstavlja simboličnim pokretima tela i bez reči...odvijala se precizno unazad: prvo je nastao prizor njihove kobne smrti, zatim ritualna tuča Romea i Julijinog brata Tibeta, njihove scene ljubavnika iz Verone, i njohovog upoznavanja na maskembalu, koji je trajao duboko u noć. Od Šekspirovih brilijantnih stihova i dijaloga u ovoj predstavi ostala je samo jedna Romeova rečenica:
Ja sam igračka sudbine, koju izgovaraju i svi drugi likovi na više različitih jezika....Na kraju predstava je postala interaktivna, jer su glumci pozivali publiku da pleše sa njima na podijumu, što su oni i činili sa velikim zadovoljstvom” I. Makragić
