11. jun 2008, Beogradski plesni centar
Čvor

Predstava ČVOR je dobila naziv po samoj reči koja ima ambivalentnu simboliku: sputava ali i sjedinjuje. Predstavlja kontinuitet, vezu, zavet, kariku, usud i neizbežnost. Odvezivanje predstavlja slobodu, spasenje i rešenje problema. Čvor se može zavezati, pritegnuti, zavezati da ne može da se odveže, lako odvezati…sve su to načini kako nastaju igračke celine u otvorenom procesu rada. Ideja o simbolici čvora, ambivalentnosti, orjentisao nas je prema aktuelnim problemima života.

 

"ROTKVE STRUGANE"
         premijera 01.03.1999., Atelje 212, Beograd

Ova predstava afirmiše narodnu izreku “rotkve strugane” kroz tri paralelne priče: dokumentarni događaj, umetnikov događaj i futuristički ritualni događaj dolaska do “beline”, duhovnosti, čistoće, slobode... To je duhovita priča o surogatu vođe, o “Magu rotkvi”, gorčini rotkve kroz naš život i priča o umetnikovom putu ovde i sada.

Interesantno je to da je ova predstava bila predskazanje upravo onoga, što nam se dešavalo dvadesetak dana kasnije kada je počelo bombardovanje. Janoš Buš je odabrao stihove koje izgovara u predstavi: “ Došli su sa svih strana zvečeći, leteći..”, uz scenski vatromet koji je i vizuelno i zvukom podražavao eksplozije. Predstava je izvedena 17.04.1999., kao ratna repriza , na maloj sceni ATEJEA 212, gde je ujedno i bilo sklonište. Na slici su izvođači posle ove predstave.


Foto: Nela Antonović

Autor : Nela Antonović
Autor muzike: Laura Mjeda
Izvodjači: Ivana Joksimović, Aleksandar Lekić, Sonja Ivančević i Janoš Buš
Marina Samardžija, Ana Ivančević i Mia Zubović
Scena i kostim: Katarina Lisavac
Maska: Anđelija Marković
Organizacija i produkcija: ATELJE 212 i MIMART

Gostovanje: KULT teatar, 03.12.1999.

Press: "Kaleidoskop rituala", 04.03.1999., "DANAS", Beograd

“ Ova predstava MIMART-a  je spotovski sačinjena, te zasipa gledaoca mnoštvom ideja, koje se poput slika na kaleidoskopu smenjiju, sustižu, prepliću. No, bez obzira koliko kratko trajalo neverbalno izlaganje pojedinih ideja autora, i u tom vremanskom trajanju one snažno pulsiraju u skladu sa savremenom energijom. Svoje klimakse i nagla nastajanja one “bacaju u lice” oštro i bezpoštedno, dramatično i otvoreno. No, ipak, sve se to dešava sa težnjom da se ritualom (čak fizičkim gutanjem gorčine vremena sadšnjeg) sagleda željena duhovna perspektiva.” Milica Zajcev