Reminiscencija

Premijera: 18.11.2022, Velika sala SKC, Beograd

“Podsećamo na odgovornost samoosvešćivanja. Delimo iskustva da bismo videli da se ponavljaju i da se u tom ponavljanju nalazi rešenje. Umetnost je vremenom postala loš đak. Zašto? Previše se bavila stvarima koje ne treba da je zanimaju i zaboravila je prvu lekciju: sve već zna. Tu je od postanka sveta. Reminiscencija je momenat u kome ti je sve jasno, sve vidiš, ma koliko bilo bolno (ili ne). Iz tog momenta crpiš saznanje da imaš moć Promene.

Reminiscencija - ne postoji ništa strašnije, ništa snažnije. Taj jedan momenat, kao udarac u stomak, i jeziva misao: šta ako shvatimo da smo sve veū znali? Baš, baš, znali - predvideli. Bez čuda, bez magije - samo logika. Kakva strašna odgovornost - videti i znati. Ali ipak ima nešto u tom bolnom samoosvešćivanju. Slatko je. Gorko-slatko. Ako mu se predamo, šta je najgore što može da se desi? Promena? Ne, i to je mlako. I to je samo reč. Izgleda da živimo u vremenu u kome je Promena postala izlizana reč. Šta da radimo? Da li još nekoga ovo brine? Verovatno nas je već nekada brinulo. Samo nismo ništa uradili po tom pitanju. Strah od odgovornosti lako prevlada. Odlučimo da nemamo moć - i kraj. Ne vidimo, ne želimo, ne postojimo. Negde smo pročitali ono da treba živeti u trenutku i od toga smo napravili izgovor da izbrišemo pamćenje.

Evo kako izgleda scena Reminiscencije: iskustva leže nasukana na obali okeana, zapetljana u mreže. Odakle su došla? Iz dubina koje odbijamo da istražimo, a već jesmo, samo nas sećanje plaši. Iz mraka koji gledamo svaki dan, a ćutimo. Umetnost ne živi u trenutku. Umetnost postoji, pamti i podseća šta će biti. Umetnost je razum, samo zanimljivo upakovan. Umetnost je strah i rešenje, jer oni su zajedno. ” Mina Ćirić, rediteljka i dramaturškinja predstave

Fotografija: Isajlo Marić

Režija i dramaturgija: Mina Ćirić
Dizajn scene i zvuka: Lidija Antonović
Kostim: Anđelija Marković
Akteri: Marina Bukvički, Mina Ćirić i Lidija Antonović
Supervizor: Nela Antonović
Foto/video: Arion Aslani
Dizajn programa i plakata: Anastasia Tasić
Produkcija: Teatar Mimart (PR Ivana Vraneš) i SKC (Aleksandra Divić)
Saradnici na projektu: Ivana Koraksić, Nina Petrov, Galina Ralić, Radmila Radovanović
Statisti: grupa umetnika i prijatelja.
Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja

“Reminiscencija je delo mladih autora povodom 50 godina mog umetničkog rada, koje nije o meni lično, već je o istrajnosti u otvorenom procesu istraživanja, o promenljivosti sveta i promenljivosti pozorišta. Projekat nije ponavljanje već dostignutog, već iznova traganje, ispitivanje, istraživanje i eksperiment. U vremenu turbulentne apokaliptične stvarnosti, apsurdnog stanja dramskog pozorišta i groteksnog savremenog teatra, ovo je bljesak umetnikove slobode, volje i odluke. Ponosna sam na autorke ovog projekta, umetnice koje oplemenjuju našu kulturnu i umetničku scenu kreativnim potencijalima u svojim ličnim projektima. Svoje rem snove sublimirale su u zagonetnu priču u predstavi Remeniscencija. Svi odgovori na pitanja koje postavljaju su tu, samo ih uz rizik treba pronaći.” Nela Antonović, osnivač i umetnički direktor Teatra Mimart.