ZNAKOVI PITANJA
premijera 03.04.2004., Atelje 212, Beograd
Predstava je inspirisana knjigom «Putovanje po gramatici», Jovana Ćirilova. Scenska poetika Teatra Mimart vođena je pesmama, koje su filozofsko čitanje gramatike. Predstava je prezentacija filozofije rada na predstavi kroz interpolaciju filozofije igre i filozofije reči.
Svako nosi svoje tajne, na sceni simbolično glumci nose kutije, sa kojima igraju, koje vise i kojih ima i svuda po prostoru. Pokretna scenografija je videoart koji sve vreme teče i diktira dinamiku izvođenja, a svojim sadržajem podržava dokumentarne lične priče i emanira zajedničku ideju o čuvanju tajni. Čuvane tajne mogu biti lagane, mogu se preneti nekome, tajna se može otkriti iza leđa, mogu biti teške pa se nose na leđima i pritiskuju nas... Pitanja su sam život, a znakovi pitanja nemaju tačku.
Iz meditativne poezije izdvojena je pesma «Upitnik» koja je bila polazišna ideja za predstavu:
Na kraju puta
putokaz
o pređenom putu
ništa ne pokazuje
pita se
čemu putovanje
Jovan Ćirilov
Pitanja su vezana za otkrivanje tajni-fenomena. Otvaranje kutije, donosi lične dokumentarne događaje tajne glumaca, koje izmešta film u prostore mašte.
Foto: Lidija Antonović
Autor projekta: Nela Antonović
Učestvuju: Marta Keler, Aleksandar Lekić, Ivana Joksimović, Nikola Vranić,
Maja Maksimović, Aleksandar Valčić, Lidija Antonović
Izbor muzke: Jovan Ćirilov i Nela Antonović
/ Muzika: Pevanje Inuita- Eskima, grupa “Cingili”/
Video art: Lidija Antonović i Dušan Rodić
Kostim: Anđelija Marković
Scenografija i rekvizite: Nela Antonović i MIMART
Produkcija: MIMART
Pokrovitelj: Skupština grada Beograda, Sekretarijat za kulturu
Press: “Neverbalno o verbalnom”, “DANAS”, 7.maj 2004.
“Jednobrazne kutije kao mogući skupovi misli, a u njima različiti predmeti-reči koje se ne izgovaraju, ali se prepliću, usklađuju, bore, zamiru, agresivno vaskrsavaju, bivaju ogoljene u nagom telu, da bi na kraju kretanje izvođača ostavilo samo znakove pitanja na koje možemo naći bezbroj odgovora ili, možda, ni jedan.”
Milica Zajcev
